Požar u delu katedrale Notr Dam (Notre dame) u Parizu (popodne 15 april 2019.)
Nesumnjivo je ovaj požar bio jedan od značajnijih u protekloj deceniji iako niko nije poginuo!
Notr Dam je gotska katedrala koju su počeli da grade Normani 1163. i gradili je do 1345. Ne možemo reći da u ono vreme nije bilo empirijskih znanja o tome kako graditi takve velike i složene zgrade - naprotiv za materijale koji su se u ono vreme koristili (kamen, drvo, neki metali) znalo se dovoljno i mnoge zgrade koje su normalno korišćene opstajale su vekovima. One koje je neko hteo da sruši, nisu opstale - jer naravno imao je namernik više načina da to uradi.
Gotske crkve, a posebno one veće i od većeg značaja (katedrale) su građene sa visokim krovovima
i praktično i neki značajniji požar pri podu nije mogao da ugrozi ni drvenu konstrukciju (čak ni one delove od manjih komada drveta a još manje grede i stubove većeg preseka) na visini preko 15 m (a negde je to i znatno više, a zvonici su znatno viši).
Oni koji su se barem malo upoznali sa teorijom požara mogu relativno lako da odrede i konture plamena i profil temperatura po visini iznad plamena koji nastaje gorenjem nekog gorivog paketa drvenog paravana s ikonama i sl. U katoličkim crkvama postavljaju se stolice (sedenje je odabrano jer ima i starijih ljudi i jer se očekuje (i nudi) duži boravak nego u nekim drugim hramovima ) ili neki drugi mobilijar (za nekoliko namena).
Katedrala Notr Dam (glavni ulaz s čela): desno... unutrašnjost slične katedrale u Španiji
Naravno da onaj ko namerava da zapali delove krovne konstrukcije može da iskoristi visoke merdevine i priđe nekom slabom (nezaštićenom) drvenom delu u krovu i upali ga, a posle vatra radi svoje i za sat -dva pada drvena konstrukcija i ono što ona nosi. Slabost drveta na požar je poznata davno pa su se davno pravile noseće konstrukcije krova i sam krov od kamena, a negde i od opeka. S obzirom da je drvo tokom vekova prosušeno njegova brzina gorenja je veća nego kod normalne drvene građe stare samo nekoliko godina.
Još u antičko doba graditelji su koristili razne materijale za zaštitu drveta od insekata (kreč i sl.), vlage (razna sušiva ulja biljaka kojima je drvo premazivano i prodiralo sredstavo u dubini od nekolko mm - moglo i da impregnira drvo) ali tek u novije vreme (krajem XX veka) naučnici i inženjeri su stvorili efikasne (ekspadujuće) lazure za zaštitu od vatre (požara). Zašto je trebalo toliko vremena - zato što je trebalo zadovoljiti želju svih onih graditelja koji žele da vide lepu teksturu drveta (troz prozirni sloj) i onih koji se trude da drvo ne bude oštećeno i kad vatra liže nosač bar nekoliko minuta (pa i preko pola sata).
Glavna prostorija katedrale je velikog volumena, može da primi više hiljada osoba i naravno nije podeljena u požarne sektore. Međutim ispod krova izvodila se i ranije složena konstrukcija od površinskih i prostornih rešetki i često formirao tavan. Tavan kao prostorija u obliku krsta se mogao bar do neke mere izdeliti požarno tako da se bitno uspori razvoj požara koji bi zahvatio jdnu od nekoliko ''kaseta''. Taj gornji deo je imao dosta drveta koje je obično korišćeno za izradu nosača krovnog pokrivača (crepovi, metalni /bakarni/ limovi i dr.). Ona može biti podeljena u više dimnih zona (po oko 600 kvm) da se spreči širenje požara prilikom razlivanja vrelog dima pod plafonom. U vreme gradnje ovih crkava nije bila praksa izvođenja dimnih zona (to se može očekivati samo kod crkava građenih posle 1980. pa ni primene ispusnika dima ili neki drugih naprava. Na krovovima su odavno izvođeni manji prozori za provereavanje i prirodno osvetrljavanje. Zato je zahvatanje požarom jednog dela drvene tavanice obično bilo brže od organizovanja efikasnog gašenja.
Tornjevi (gde su zvonici) iznad glavnog ulaza su visoki oko 62 m: nedavno izgrađen šiljati toranj (koji se prelomio i pao a oko koga su postavljene skele u većem volumenu nego što je pokazano) je bio visine oko 90 m (odozgo gledano uočljiv je oblik krsta na krovu)
Unutrašnjost katedrale u kojoj su bila krunisanja više vladara - pa tako i britanskog kralja Henrija VI (1431.) i Napoleona (1804.) - naravno an ovom snimku od nedavno se može videti značajna količina drveta u klupama (ali to je pri podu i moglo bi se lakše ugasiti). Bilo bi korisno znati kako su izvedeni stubovi (jesu li ako su kameni bili oboženi nekim luksuznim drvetom) i galerije (od kojih materijala a ako su od drveta i kolikih preseka)
Požar je počeo (spolja gledano) između prednjih zvonika i šiljatog tornja
Odavde se može sagledati da je visina krova (pa verovatno i tavana značajna i da je tu bilo znatnijih radova (još niko ni posle 7 dana ne piše šta se tu zaista radilo - nema nijedne ozbiljnije izjave stručnjaka za požare, napr nekog od jedne od najpoznatijih i najopremljenijih laboratorija za ispitivanja materijala i konstrukcija na dejstvo požara u svetu
Očito je u ovom trenutku razvoja požara goreo neki veći gorivi paket (prilikom radova revitalizacije
obično se donese i na relativno bezbednom obližnjem mestu odlože materijali i konstrukcije (gorive ili negorive i često gorivoj amabalaži - i ta goriva ambalaža se nekad ne uklanja ažurno
Ovako vam gospodo državnici to izgleda kad se pitaju samo konzervatori i arhitekte (za ovu prvu nedelju štampa se utrkivala da iznese mišljanja desetine konzervatora iz cele Evrope; oni su navodili za laike zanimljive primere požara u crkvama i sl. javnim objektima poslednjih decenija pa i nekih koji su baš tad bili u fazi revitalizacije. Zanimljivo je da se niko od njih nije setio požara dva vrlo stara dvorca pri čemi je Vindzor još više zahvaćen požarom i Hofburg - u sličnom obimu)
Evropa daje milijarde evra svake godine na revitalizaciju kulturno - istorijskih objekata ali izgleda da države nemaju zakonodavne obaveze da se na dokumentaciju za sanaciju /i revitalizaciju) eksperte za preventivu od požara i naravno svoje nadležne službe za preventivu požara
Šta se može videti s ove slike - popadale su i grede nešto većeg preseka (može se proceniti i onih većih od 25 x 25 cm - koje ogorevaju a ostaje im zdravo jezgro koje još ima znatnu nosivost (ovde izgleda od opeka) - Međutim ako je opterećenje preveliko (mala rezerva nosivosti) oslabljena greda se lomi i u dužim komadima pada. Lako je videti da klupe nisu ni gorele
Mali deo krova - šta je sve iznad ukrasa (spolja gladac a unutra često jadac) 
Stručnjaci u korpi dizalice sagledavaju šta je oštećeno (ovde se vidi velika konstrukcija metalnih skela koja je ranije montirana za veće radove na krovu)
Potrebno je 2-3 dana da se ohlade zidovi i da se priđe iznutra i počne uviđaj - gde je požar nastao, kako je do toga došlo. kako se širio i ''oteo se''. Za sad se zna da je bilo 5 (neko piše i 4) firmi izvođača radova ali se ne žuri sa istragom i objavljivanjem bitnih podataka - zašto požar nije ugašen dok je bio mali ... neki analitičari već puštaju najčešće korišćenu ''buvu'' da je požar nastao usled kratkog spoja... to su oni koji misle da je to nekakav neobičan sticaj okolnosti, slučaj koji se nije mogao predvideti -pa da umanje odgovorenost bar desetak osoba - od kojih se neki i viši državni funkcioneri (bilo što su u zakonu ispistili da nešto regulišu - napr, nadzor i ovakvih zgrada od javnog interesa i tokok manjaih radova a posebno tokom sancije i revitalizacije. Kao i uvek kad nastane veliki požar - nije zatajio ili pogrešio jedan čovek, onaj koji ga je proizveo ,,, ni onaj dežurni vatrogasac (i inženjer) koji je bio dužan da ga ugasi (kao da je negde skitao ili imao preveliko zaduženje s obzirom na večinu prostora gde se radilo pa nije imao uvid .... već ceo sistem bezbednosti /u nadležnosti zaduženih inženjera badzora, a pre svega u domenu preventive.
Puštena je vest da je proradio nekakav alarm .. da je izvršeno izviđanje i nije otkriven požar ... a onda se čuo drugi alarm, otišlo se na izviđanje ... ali je požar već bio veliki... Dakle postojala je neka automatska dojava i prvi alarm je posle izviđanja tretiran kao lažni ... dakle već tada počele su da izbijaju slabosti - izviđanje je bilo traljavo, neodgovorno... Izviđenje je trebao da obavi neko ko je dovoljno stručan, vešt i uporan da nađe požar koji je iza nekog zaklona, da zna da varnica izletela pri brušenju metala i elektrolučnom zavarivanje može da odleti i na 15 m daljine i padne u neko skrovito mesto. (u svakom slučaju verovatno se zna šta se radilo pred kraj radnog vremena i od toga je trebalo počati istragu.
Ovde su moguće slabosti u projektovanju i izvođenju automatske dojave ... u zoni koju pokriva jedan javljač .. susedni javljač bi trebao je dovoljno blizu da ne okasni mnogo sekundi posle prvog ... dakle postoji mogućnost da se okolni javljači nisu ni oglasili već neki udaljeniji koji je bio ispravan.
No za ovako velike radove trebalo je improvizovati podelu u požarne sektore bar ispitanim negorivim ''platnima'' (ima više proizvođača i Evropi takvih pregrada - napr ''Štebih'' ili lakim montažmim zidovima od negorivih ploča ili paravanima. U ovako ozbiljnim radovima morala je da postoji i dokumantacija... inženjerski elaborat ... o merama bezbednosti od požara sa tim rešenjima - sprečavanja nastanka i širenja požara, sa stalnom vatrogasnom stražom neposredno uz radnike i inženjerima bezbednosti od požara koji sve to nadgledaju i rešavaju uočene slabosti, zabranjuju radove dok se slabosti ne otklone itd.
Samo jedan mlaz sa zvonika koji jedva dohvata žarište na krovu
Dežurnih vatrogasaca je očito bilo malo - u vreme kad su bili najpotrebniji i to što bliže radovima a ne negde na 200 m. Za ovakve radove oprema za gašenje se postavlja dovoljno blizu mesta radova ... creva već montirana na hidrante. pumpna stanica odražava pritisak u instalaciji unutrašnje hidrantske mreže od najmanje 3 (bolje 4 bar) da se postigne veći domet mlaza. Bilo bi umesno da je u straži bilo bar jedno vozilo za rad na visini ... požar je bio na visini oko 25 m a vozila sa takvom nadgradnjom (dohvata oko 30 m) prave i francuske firme i ne bi trebalao da to nedostaje u Parizu s obzirom da imaju stotine zgrada i znatno veče visine. Koliko se sa video klipova moglo videti korišćena su samo dva vozila ... što je bilo nedovoljno ... pored (duž) crkve je ulica pa je bilo uslova da se postavi više vozila. Govori se da jetokom požara bilo angažovano oko 400 vatrogasaca ... ovo izgleda mnogo ali kod požara koji traju duže vatrogasne ekipe, posebno one koje ulaze u zgradu, se smenjuju na po 10 min - do 30 min po proceni starešine i toplotnim uslovima u zgradi, a naravno da svi treba da imaju disajne aparate.
Zanimljivo je da postoji veliko šarenilo u podacima - kad je primaćen požar... ima podataka i o oko 16 h ali više je onih koji to pomeraju ka 18 h .pa i posle .. ovako veliko šarenilo govori o neozbiljnosti nekih ljudi ... racionalna greška može da bude najviše u 2-3 min. Govori se da je požar ugašen oko .2 -3 h ujutru (ustvari tada je stavljen pod kontrolu, lokalizovan, a dogašuju se posle prikrivena žarišta)... Neki zato odmeravaju da je požar trajao oko 7 sati . S druge strane veliki je trud i vatrogasaca verovatno bio na poslovima sklanjanja i evakuacije određenih vrednih predmeta .. mada je verovatno dosta toga izmešteno ranije na bezbedna mesta i van katedrale.
Osnova ketedrale Notr Dam (lako je uočiti da samo nekolko manjih prostorija mogu biti izdvojene
Katedrala je dograđivana i kako se navodi od osnovne gradnje (Normana) primenjeno je još namanje 3 stila gradnje (poslenji poslereformacijski i moderan) - data je skala pa se može proceniti da je dužina oko 80 m - dakle bila je za podelu (dok traju radovi) u najmanje 2 požarna sektora
Stručnjaci za materijale i konstrukcije već govore o sanaciji i ocenjuju da bi trebalo sve to da se sredi za oko 5 g. Ko i obično kad se radi o kamenu koji je dugo bio izložen vatri stručnjaci za kamen se sad bave teorijom ne bi li dobili posao sanacije pa govore o degradaciji kamena po dubini pa i opasnostima da se konstrukcija sruši. Zanimljivo je da se dok je požar bio još jak da je svoju ideju ponudio predsednik USA D. Tramp da se dognu avioni za gašenje prospu nekoloko desetina tona vode i to brzo reše. Srećom neko u Parizu nije poslušao 'stručnjaka' ali je dao i dva zanimljiva odgovora . jedan je da bi pad mase vode mogao da kao udar izazove lomljenje več oslabljene krovne konstrukcije a drugi mudrac je konstatovao da avion koji leti brzinom od oko 200 km/h teško može da nacilja baš pravo mesto da izruči vodu, No bilo kako bilo shvatili su da to nije šumski požar, izgleda nisu vežbali gašenje sa helikopterima i išli su na unutrašnju navalu - što je naravno rizično ali i najdirektnije .. kod ostalih taktika gašenje velika količina vode se baci a efekat je vrlo skroman.
Teško je sad samo dva dana posle požara proceniti stanje zidova koji su upili toplotu, posle šokirani hladnom vodom pri gašenju .. kakve su prskotine u kamenu. koliko duboke .. kolika je rezerva nosivosti zidova... šta se tu može pametno učiniti ... može se pokušati sa analizom desetak ideja.. slično važi za drvene konstrulcije - ako se nadležni odluče za njihovu primenu na istim mestima.
Današnje tehnologije sanacije kamena i drveta su daleko odmakle i može da se postigne vizuelni utisak da se ništa ne razlikuje od starog .. imitira se i patina na kamenu i sve na drvetu ali je izdržaljivost na požar novih konstrukcija neuporedivo veća. No za to im trebaju ne samo izvikani konstruktivci nego pravi eksperti za zaštitne materijale i konstrukcije otporne na požar.
Zaštitari spomenika kulture (kakav je i naš Hilandar koji je pretrpeo veći požar) često se bune na bilo kakav savet eksperata za bezbednost od požara i imaju veliku negativnu ulogu u zadrtom ponavljanju starih slabosti (tu su Italijani naučili lekcije... drugi Evropljani ne baš) .. već se hvale kako su na isti način malterisali kao pre 10 vekova ...a nisu ništa bitno učinili da spreče širenje požara.. a stucali su ogromne pare... Sad se već očekuje da će sanacija katedrale koštati bar milijardu evra... -- to je istreseno iz rukava ... nešto više će se znati za najmanje 3 meseca ...Znajući kako je to kilav posao i kako će se pare trošiti da se neznalice koje su na mufte dobile posao malo i nauče... biće dobro ako ne pređu i 2 milijarde.
Početak uviđaja - to jeste posao za strpljive inženjere specijaliste ali za 5-6 dana s neči je već moglo da se izađe u javnost - s obzirom na veći prostor istragu je moglo da vodi i 4- 5 ekipa specijalista
Istraga može da bude i brza i trajnija ali ako je se nešto ne otkrije za prvu nedelju dana posle će ići sve teže. Treba ispitati savesno sve radnke i druge koji su nekim povodom ušli u taj prostor gde nije trebao da uđe niko od nenadležnih. Naravno u svetu postoje stručnjaci za paljevine i to one odložene - kad se požar pojavi u skrivenom mestu više sati posle njihovog odlaska ... ali tu je trebao da postoji i video nadzor - da se zna ko je i sa čime ušao. Olako je odbačena mogućnost da se radi o paljevini i gura se ideja o kratkom spoju (koji naravno može da se dobro kamuflira kao sasvim slučajan - nastao kad neko slučajno zakači nogom položen kabl pa ga isčupa delimično iz utikača)
Tipična slika posle požara - popadale s tavanice ogorele gredice, cevi (sveže opeke koje su negde bile gore namenjene za neko zidanje - dakle bilo je opasno za gasioce da im nešto od toga ne padne s visine od 20- 25 m na glavu, rame): ovde skoro da nema drvenih greda većeg preseka
Ako se bude radila studija slučaja (a moralo bi) sazanaćemo koje su tu bile električne unstalacije, kakva izolacija kablova, njihovo polaganje. eventulano nastavljenje. razvodne table i ormani, osigurači, detekcija požara, protivprovalne instalacije itd. Neki drugi obradiće arhitektonsko-građevinsko stanje i mere bezbednosti. treći će govoriti o tehnologiji radova (''restoracije'') i merama obezbeđenja tokom radova, neki o hidrantskoj mreži i gašenju požara - ometajućim uticajima na gašenje (koliko se zna vetar nije duvao tako da bi ''raspirivao'' vatru).
(II ed. evo ovde je na prve utiske dodato još malo teksta i 2-3 slike) ukoliko bude novih vrednih saznanja ovaj post će se uvećavati
Коментари
Постави коментар